|
Zavarivanje se
izvodi uz pomoć varilice istovremenim
zagrevanjem dva elementa koji se sastavljaju.
Kada je temperatura zavarivanja (230-250ºC)dostignuta
elementi se utiskuju jedan u drugi
čime se dobija
apsolutno čvrst
zaptivni sloj.
|
 |
Preseći cev
makazama uspravno na osu cevi.
Očistiti i poravnati presečenu
cev.
Olovkom obeležiti dubinu uvlačenja
cevi u odgovarajući fiting. |
|
 |
Cev i fiting bez zadrške
i aksijalno bez zakretanja utisnuti u odgovarajuće
teflonizirane umetke do graničnika. |
|
 |
Nakon isteka vremena za zagrevanje,
zagrejanu cev i fiting, bez zadrške svući
sa varilice i odmah bez zaokretanja utisnuti jedan u drugi.
Važno je pridržavati
se propisne dubine
utiskivanja da se ne bi preskočio
graničnik u fitingu. |
|
 |
Zavarivanje električnim mufom
(E-naglavkom) Električni muf se
prvenstveno upotrebljava za popravku i navarivanje na ostojeće
instalacije.
Postupak je jednostavan i siguran pod uslovom
da delovi za sastavljanje budu aksijalno usmereni.
Posle
uvlačenja delova u E-naglavak, isti
se priključuje na aparat za
zavarivanje.
Zavareni sloj ne treba opterećivati
dok se ne ohladi. Upotreba sredstava za hlađenje
nije dozvoljena. |
| |
|
 |
Presek zavarene cevi.
Dubina i orijentaciono vreme
grejanja, spajanja i hlađenja
|
Prečnik (mm) |
Dubina L (mm) |
Vreme grejanja (sec) |
Vreme spajanja (sec) |
Vreme hlađenja (sec) |
|
20 |
16 |
6 |
4 |
2 |
|
25 |
18 |
7 |
4 |
3 |
|
32 |
20 |
8 |
6 |
4 |
|
40 |
20.5 |
12 |
6 |
4 |
|
50 |
23.5 |
18 |
6 |
5 |
|
63 |
27.5 |
25 |
8 |
6 |
Primer
p = Max. pritisak =
25 bar
d = vek trajanja = 20 godina
T = radna temperatura = 80°C
Tc = uporedno naprezanje = 2,6 MPa
D = prečnik cevi = 20 mm
S = debljina zida cevi = 4 mm
|
P=(D*S*Tc)=20*4*2,6=13
bar
(D-S) 20-4 |
Primenjujući sigurnosni faktor
od 1,5 na 80°C dobijamo max. dopušteni radni pritisak u
neprekidnom radu
Max P u neprekidnom radu = 13 =8,6 bar
1,5
Regresivne krive
Za bolje razumevanje gore
navedenih primera, slede na grafikonu vertikalne linije koje
pokazuju odgovarajuće vrednosti. Tačka sečenja sa regresivnom
krivom, koja je projektovana horizontalno, određuje uporedno
naprezanje ¨Tc¨ . Sa istog grafikona dobijeni su sledeći osnovni
podaci: - Temperatura
- Max. radni pritisak u toku neprekidnog rada - Trajanje
(funkcionisanje: 24h/danu 365dana/godini).
Termička
dilatacija
U fazi projektovanja i
realizacije spoljnih instalacija ne sme se zanemariti pojava termičke
dilatacije. Ako se predviđa da
će radna temperatura imati varijacije od
10-15ºC tipičan slučaj
provođenja sanitarne tople vode, obavezno
se mora računati sa dilatacijom koja se
dobija iz dijagrama prema formuli:
DL=L.Dt.a
- Varijacija temperature (ºC)
- Varijacija dužine(mm)
- Početna dužina
voda(m)
- Linearni koeficijent termičke dilatacije
za Fluidterm cevi (0,15mm/mk)
a
L
Dt
DL
Primer: dužina
cevi l=4m,
moguća varijacija temperature t=50ºC
Dl=4.50.0,15=30mm
Dobijena termička
dilatacija se odnosi na
cev slobodnu u vazduhu.
Dl=4.50.0,15=30mm
Ako je cev postavljena
ispod maltera
(3-4cm)
termička
dilatacija se apsorbuje od strane materijala. U nekim slučajevima
ako se želi postići
pravilna dilatacija cevi i ispod maltera moguće
je ostaviti u zidu u blizini izmena pravca(kolena, T-elementi)šupljine
koje se ispunjavaju materijalom koji se lako sabija (napr.
stiropor) pre nego što se obavi
malterisanje. Isto je tako važno da malter
bude svuda u kontaktu sa cevima izbegavajući
praznine uz cev kako bi se obezbedila ravnomernost pritiska na
cevima.
Delovi istalacije unutar zida
ili spoljnog poda koji imaju pravu dužinu
veću od 2m trebaju biti obloženi
izolacionom oblogom koja sprečava buku i
kondenzaciju. Na mestima gde su cevi
izložene eventualnom mrazu poželjno
je predvideti u zidu mesto za stiropor ili poliuretan radi
eventualnog širenja leda. Ako smatrate da
je to suvišno onda morate voditi računa
o tome da se blagovremeno ispusti voda iz instalacije izložene
mrazu.
Dimenzionisanje voda
Izbor prečnika
cevi zavisi od željenog protoka i
dozvoljenih gubitaka. U svakom slučaju
treba voditi računa o maksimalnoj
brzini vode u cevima imajući u vidu
DIN 1988(deo 3) iz sledeće tabele:
|
Tip razvođenja |
max. brzina za trajanje
točenja do 15min. |
max. brzina za trajanje
točenja preko 15min. |
|
Veza sa kućom |
2 m/s |
2 m/s |
|
Sa korišćenjem ventila
samalim gubitkom (f<2,5) npr.kugla ventil |
5 m/s |
2 m/s |
|
Sa korišćenjem ventila
sa većim gubicim |
2,5 m/s |
2 m/s |
|
Recilkulacija |
|
0,5 m/s |
Dimenzionisanje mreže
nije ograničeno samo na brzinu vode, već
se mora voditi računa i o kapacitetima
potrošača i
njihovom vremenskom usklađivanju.
UNI 9812 odre|uje tačno dimenzionisanje na
bazi jedinica potrošnje kao u tabeli:
|
Opis potrošača |
Kapacitet l/s |
Min pritisak KPa |
|
Lavabo |
0,1 |
50 |
|
Bide |
0,1 |
50 |
|
Vodokotlić |
0,1 |
50 |
|
Kada |
0,2 |
50 |
|
Tuš |
0,15 |
50 |
|
Sudopera |
0,2 |
50 |
|
Veš mašina |
0,1 |
50 |
|
Hidrant 1/2" |
0,4 |
100 |
|
Hidrant 3/4" |
0,6 |
100 |
Protok u funkciji jedinice
potrošnje
Primer dimenzionisanja jedne instalacije vode
u tipskom stanu. Da bi se odredio potreba prečnik
cevi potrebno je putem gornje tabele utvrditi kombinaciju tačaka
potrošnje koja se želi
realizovati. Pošto je utvrđena
količina jed. potrošnje,
grafičkim putem se dolazi do odgovarajućeg
protoka. Kao na primer uzimamo stan sa jednom kuhinjom i jednim
kupatilom. Preko donje tabele se utvrđuje
broj jedinica potrošnje(UDC)za toplu i
hladnu vodu za svaki element.
|
KUPATILO (UDC) |
|
KUHINJA (UDC) |
|
|
WC šolja |
3 |
Sudopera |
2 |
|
Bide |
1 |
Mašina za sudove |
2 |
|
Kada |
2 |
|
|
|
Veš mašina |
2 |
|
|
|
Lavabo |
1 |
|
|
|
|
9 |
|
4 |
Zbir dva pojedinačna
doprinosa omogućava da se dođe
do zbira jed. potrošnje(UDC=13). Grafičkim
putem se dolazi do odgovarajućeg
protoka 0,64 l/s. Ovaj Protok garantuje brzinu od 2,4m/s. Zato vod
na ulazu u stan treba da bude
Ø25. Dalje razvođenje
kako tople tako i hladne vode izvodi se sa cevima
Ø20 što je u ovom
slučaju više
nego dovoljno. Na osnovu prethodno rešenog,
može se pristupiti
dimenzionisanju instalacije za zgradu sa 4
stana. Deo vertikale zajedničke za dva
stana treba da snabdeva količinom vode određenom
sa zbirom jedinice potrošnje
2x13=26 UDC kojoj odgovara protok od 1,2
l/s iz dijagrama. U ovom slučaju
cev Ø32 garantuje 2,2 m/s.
Primer dimenzionisanja
instalacije u zgradi sa 4 tipska stana
Na zajedničkom delu
sva 4 stana vod treba da garantuje 13x4=52 jedinice potrošnje
UDC kojoj odgovara protok od 2 l/s. Korišćenjem
voda od 50mm željeni protok
će biti realizovan brzinom od 2,1 m/s. Alternativno rešenje
je realizacija vertikala za svaki stan
posebno, tako da se koriste cevi Ø25, dajući
veću nezavisnost potrošačima
i mogućnost postavljanja vodomera
u prizemljima.
Tehnika instaliranja
spoljnog voda
U slučaju spoljnog
postavljanja voda projektant i instalater moraju dobro da
prostudiraju kompenzaciju termičke
dilatacije i odstojanja izme|u tačaka učvršćivanja
voda. Radi utvrđivanja ovod parametra
koristi se dijagram ili obrazac.
K=30(tipična konst. za propilen)
Dl=varijacija dužine
D=spoljni prečnika cevi
LB=dužina konzole
PRIMER: za cev Ø25 dužine
L=5m
i varijaciju temperature Dt=60ºC
Ako temperatura vode varira,
instalacija se mora izvesti sa većom vrednošću
za LB(760mm) kao u primeru:
za t=6ºC
sledi LB=349mm za t=75ºC sledi LB=760mm
Učvršćivanje
spoljnog voda
U slučaju
spoljnog postavljanja voda projektant i instalater moraju dobro da
prostudiraju odstojanja između tačaka
učvršćenog
voda. Radi utvrđivanja ovog parametra bilo
putem tabele ili grafički mora se znati
radna temperatura.
PF-dilatacija
L-fiksna tačka
LC-klizni držač
PS-dužina voda
Dl-prazan prostor
INDIKATIVNE VREDNOSTI PROTOKA
|
Vrsta ulaza i DN |
Min. pritisak bar |
Voda 15-60°C (l/sec) |
Voda za piće |
Cev mm |
|
Kombinovani elementi za:
- Tuš kabine
- Kade
- Veš mašine
- Bide
- Sudopera |
1
1
1
1
1 |
0,15
0,15
0,7
0,7
0,7 |
|
20
20
20
20
20 |
|
Mašina za pranje sudova kućna
Veš mašina kućna |
1
1 |
|
0,15
0,25 |
20
20 |
|
Komore za ispiranje
DIN 19542 |
0,5 |
|
0,13 |
20 |
|
Pisoari |
1 |
0,30 |
|
25 |
|
Protok
DIN 3265 |
1,2 |
|
0,7 |
32 |
|
Protok
DIN 3265 |
1,2 |
|
1,0 |
32 |
|
Protok
DIN 3265 |
0,4 |
|
1,0 |
32 |
|
Bojler |
1 |
|
0,1* |
20 |
|
Bojler 5-15l |
1,1** |
|
0,1 |
20 |
|
Bojler
30-150l |
1,2** |
|
0,2 |
20 |
*) pri potpuno odvrnutoj
slavini
*) vrednosti u ograničenim uslovima (tuš)
NAPOMENA: Za aparate sa većim protokom ili sa manjim
pritiskom toka, za proračun prečnika cevovoda ispituju se
vrednosti koje daje proizvođač
Određivanje
gubitaka
Određivanje
gubitaka se vrši računski
po formuli:
H=gubitci; f=koeficijent
otpora (iz tabele); V=brzina fluida(m/s); Sf=zbir
gubitaka
g=ubrzanje zemljine teže(m/s); g=spec.
težna vode(kg/m3)
Primer: posmatra se vod Ø40mm kroz koji ide
voda brzinom 2m/s gde su postavljena dva mufa sa navojem muška,
dva kolena 90º, jedan T-komad. Određivanje
gubitaka za celu instalaciju sa određuje
zbirom svih gubitaka:
|
Simbol |
Opis |
Koeficijent otpora |
|
 |
Muf |
0,25 |
|
 |
Koleno 90º |
2,0 |
|
 |
Redukcija |
Dva prečnika |
0,55 |
|
Tri prečnika |
0,85 |
|
 |
Koleno 45º |
0,6 |
|
 |
T komad |
1,8 |
|
Redukovano T |
3,6 |
|
 |
T komad |
1,3 |
|
Redukovano T |
2,6 |
|
 |
T komad |
4,2 |
|
Redukovano T |
9,0 |
|
 |
T komad |
2,2 |
|
Redukovano T |
5,0 |
|
 |
T sa navojem |
0,8 |
|
 |
Koleno 90 sa navojem |
2,2 |
|
 |
Muf sa navojem |
0,4 |
|
 |
Ventil |
2,4 |
Primer grafičkog
određivanja gubitaka
Uzme se na primer vod
Ø40 kroz koji prolazi 3000 l/h.
Grafički se dolazi do gubitaka od
100 mmH2O/m, a brzina je 1,6 m/s |
Vodovod