|
Zavarivanje se
izvodi uz pomoć varilice istovremenim
zagrevanjem dva elementa koji se sastavljaju.
Kada je temperatura zavarivanja (230-250�C)dostignuta
elementi se utiskuju jedan u drugi
čime se dobija
apsolutno čvrst
zaptivni sloj.
|
 |
Preseći cev
makazama uspravno na osu cevi.
Očistiti i poravnati presečenu
cev.
Olovkom obele�iti dubinu uvlačenja
cevi u odgovarajući fiting. |
|
 |
Cev i fiting bez zadr�ke
i aksijalno bez zakretanja utisnuti u odgovarajuće
teflonizirane umetke do graničnika. |
|
 |
Nakon isteka vremena za zagrevanje,
zagrejanu cev i fiting, bez zadr�ke svući
sa varilice i odmah bez zaokretanja utisnuti jedan u drugi.
Va�no je pridr�avati
se propisne dubine
utiskivanja da se ne bi preskočio
graničnik u fitingu. |
|
 |
Zavarivanje električnim mufom
(E-naglavkom) Električni muf se
prvenstveno upotrebljava za popravku i navarivanje na ostojeće
instalacije.
Postupak je jednostavan i siguran pod uslovom
da delovi za sastavljanje budu aksijalno usmereni.
Posle
uvlačenja delova u E-naglavak, isti
se priključuje na aparat za
zavarivanje.
Zavareni sloj ne treba opterećivati
dok se ne ohladi. Upotreba sredstava za hlađenje
nije dozvoljena. |
| |
|
 |
Presek zavarene cevi.
Dubina i orijentaciono vreme
grejanja, spajanja i hlađenja
|
Prečnik (mm) |
Dubina L (mm) |
Vreme grejanja (sec) |
Vreme spajanja (sec) |
Vreme hlađenja (sec) |
|
20 |
16 |
6 |
4 |
2 |
|
25 |
18 |
7 |
4 |
3 |
|
32 |
20 |
8 |
6 |
4 |
|
40 |
20.5 |
12 |
6 |
4 |
|
50 |
23.5 |
18 |
6 |
5 |
|
63 |
27.5 |
25 |
8 |
6 |
Primer
p = Max. pritisak =
25 bar
d = vek trajanja = 20 godina
T = radna temperatura = 80�C
Tc = uporedno naprezanje = 2,6 MPa
D = prečnik cevi = 20 mm
S = debljina zida cevi = 4 mm
|
P=(D*S*Tc)=20*4*2,6=13
bar
(D-S) 20-4 |
Primenjujući sigurnosni faktor
od 1,5 na 80�C dobijamo max. dopu�teni radni pritisak u
neprekidnom radu
Max P u neprekidnom radu = 13 =8,6 bar
1,5
Regresivne krive
Za bolje razumevanje gore
navedenih primera, slede na grafikonu vertikalne linije koje
pokazuju odgovarajuće vrednosti. Tačka sečenja sa regresivnom
krivom, koja je projektovana horizontalno, određuje uporedno
naprezanje �Tc� . Sa istog grafikona dobijeni su sledeći osnovni
podaci: - Temperatura
- Max. radni pritisak u toku neprekidnog rada - Trajanje
(funkcionisanje: 24h/danu 365dana/godini).
Termička
dilatacija
U fazi projektovanja i
realizacije spoljnih instalacija ne sme se zanemariti pojava termičke
dilatacije. Ako se predviđa da
će radna temperatura imati varijacije od
10-15�C tipičan slučaj
provođenja sanitarne tople vode, obavezno
se mora računati sa dilatacijom koja se
dobija iz dijagrama prema formuli:
DL=L.Dt.a
- Varijacija temperature (�C)
- Varijacija du�ine(mm)
- Početna du�ina
voda(m)
- Linearni koeficijent termičke dilatacije
za Fluidterm cevi (0,15mm/mk)
a
L
Dt
DL
Primer: du�ina
cevi l=4m,
moguća varijacija temperature t=50�C
Dl=4.50.0,15=30mm
Dobijena termička
dilatacija se odnosi na
cev slobodnu u vazduhu.
Dl=4.50.0,15=30mm
Ako je cev postavljena
ispod maltera
(3-4cm)
termička
dilatacija se apsorbuje od strane materijala. U nekim slučajevima
ako se �eli postići
pravilna dilatacija cevi i ispod maltera moguće
je ostaviti u zidu u blizini izmena pravca(kolena, T-elementi)�upljine
koje se ispunjavaju materijalom koji se lako sabija (napr.
stiropor) pre nego �to se obavi
malterisanje. Isto je tako va�no da malter
bude svuda u kontaktu sa cevima izbegavajući
praznine uz cev kako bi se obezbedila ravnomernost pritiska na
cevima.
Delovi istalacije unutar zida
ili spoljnog poda koji imaju pravu du�inu
veću od 2m trebaju biti oblo�eni
izolacionom oblogom koja sprečava buku i
kondenzaciju. Na mestima gde su cevi
izlo�ene eventualnom mrazu po�eljno
je predvideti u zidu mesto za stiropor ili poliuretan radi
eventualnog �irenja leda. Ako smatrate da
je to suvi�no onda morate voditi računa
o tome da se blagovremeno ispusti voda iz instalacije izlo�ene
mrazu.
Dimenzionisanje voda
Izbor prečnika
cevi zavisi od �eljenog protoka i
dozvoljenih gubitaka. U svakom slučaju
treba voditi računa o maksimalnoj
brzini vode u cevima imajući u vidu
DIN 1988(deo 3) iz sledeće tabele:
|
Tip razvođenja |
max. brzina za trajanje
točenja do 15min. |
max. brzina za trajanje
točenja preko 15min. |
|
Veza sa kućom |
2 m/s |
2 m/s |
|
Sa kori�ćenjem ventila
samalim gubitkom (f<2,5) npr.kugla ventil |
5 m/s |
2 m/s |
|
Sa kori�ćenjem ventila
sa većim gubicim |
2,5 m/s |
2 m/s |
|
Recilkulacija |
|
0,5 m/s |
Dimenzionisanje mre�e
nije ograničeno samo na brzinu vode, već
se mora voditi računa i o kapacitetima
potro�ača i
njihovom vremenskom usklađivanju.
UNI 9812 odre|uje tačno dimenzionisanje na
bazi jedinica potro�nje kao u tabeli:
|
Opis potro�ača |
Kapacitet l/s |
Min pritisak KPa |
|
Lavabo |
0,1 |
50 |
|
Bide |
0,1 |
50 |
|
Vodokotlić |
0,1 |
50 |
|
Kada |
0,2 |
50 |
|
Tu� |
0,15 |
50 |
|
Sudopera |
0,2 |
50 |
|
Ve� ma�ina |
0,1 |
50 |
|
Hidrant 1/2" |
0,4 |
100 |
|
Hidrant 3/4" |
0,6 |
100 |
Protok u funkciji jedinice
potro�nje
Primer dimenzionisanja jedne instalacije vode
u tipskom stanu. Da bi se odredio potreba prečnik
cevi potrebno je putem gornje tabele utvrditi kombinaciju tačaka
potro�nje koja se �eli
realizovati. Po�to je utvrđena
količina jed. potro�nje,
grafičkim putem se dolazi do odgovarajućeg
protoka. Kao na primer uzimamo stan sa jednom kuhinjom i jednim
kupatilom. Preko donje tabele se utvrđuje
broj jedinica potro�nje(UDC)za toplu i
hladnu vodu za svaki element.
|
KUPATILO (UDC) |
|
KUHINJA (UDC) |
|
|
WC �olja |
3 |
Sudopera |
2 |
|
Bide |
1 |
Ma�ina za sudove |
2 |
|
Kada |
2 |
|
|
|
Ve� ma�ina |
2 |
|
|
|
Lavabo |
1 |
|
|
|
|
9 |
|
4 |
Zbir dva pojedinačna
doprinosa omogućava da se dođe
do zbira jed. potro�nje(UDC=13). Grafičkim
putem se dolazi do odgovarajućeg
protoka 0,64 l/s. Ovaj Protok garantuje brzinu od 2,4m/s. Zato vod
na ulazu u stan treba da bude
�25. Dalje razvođenje
kako tople tako i hladne vode izvodi se sa cevima
�20 �to je u ovom
slučaju vi�e
nego dovoljno. Na osnovu prethodno re�enog,
mo�e se pristupiti
dimenzionisanju instalacije za zgradu sa 4
stana. Deo vertikale zajedničke za dva
stana treba da snabdeva količinom vode određenom
sa zbirom jedinice potro�nje
2x13=26 UDC kojoj odgovara protok od 1,2
l/s iz dijagrama. U ovom slučaju
cev �32 garantuje 2,2 m/s.
Primer dimenzionisanja
instalacije u zgradi sa 4 tipska stana
Na zajedničkom delu
sva 4 stana vod treba da garantuje 13x4=52 jedinice potro�nje
UDC kojoj odgovara protok od 2 l/s. Kori�ćenjem
voda od 50mm �eljeni protok
će biti realizovan brzinom od 2,1 m/s. Alternativno re�enje
je realizacija vertikala za svaki stan
posebno, tako da se koriste cevi �25, dajući
veću nezavisnost potro�ačima
i mogućnost postavljanja vodomera
u prizemljima.
Tehnika instaliranja
spoljnog voda
U slučaju spoljnog
postavljanja voda projektant i instalater moraju dobro da
prostudiraju kompenzaciju termičke
dilatacije i odstojanja izme|u tačaka učvr�ćivanja
voda. Radi utvrđivanja ovod parametra
koristi se dijagram ili obrazac.
K=30(tipična konst. za propilen)
Dl=varijacija du�ine
D=spoljni prečnika cevi
LB=du�ina konzole
PRIMER: za cev �25 du�ine
L=5m
i varijaciju temperature Dt=60�C
Ako temperatura vode varira,
instalacija se mora izvesti sa većom vredno�ću
za LB(760mm) kao u primeru:
za t=6�C
sledi LB=349mm za t=75�C sledi LB=760mm
Učvr�ćivanje
spoljnog voda
U slučaju
spoljnog postavljanja voda projektant i instalater moraju dobro da
prostudiraju odstojanja između tačaka
učvr�ćenog
voda. Radi utvrđivanja ovog parametra bilo
putem tabele ili grafički mora se znati
radna temperatura.
PF-dilatacija
L-fiksna tačka
LC-klizni dr�ač
PS-du�ina voda
Dl-prazan prostor
INDIKATIVNE VREDNOSTI PROTOKA
|
Vrsta ulaza i DN |
Min. pritisak bar |
Voda 15-60�C (l/sec) |
Voda za piće |
Cev mm |
|
Kombinovani elementi za:
- Tu� kabine
- Kade
- Ve� ma�ine
- Bide
- Sudopera |
1
1
1
1
1 |
0,15
0,15
0,7
0,7
0,7 |
|
20
20
20
20
20 |
|
Ma�ina za pranje sudova kućna
Ve� ma�ina kućna |
1
1 |
|
0,15
0,25 |
20
20 |
|
Komore za ispiranje
DIN 19542 |
0,5 |
|
0,13 |
20 |
|
Pisoari |
1 |
0,30 |
|
25 |
|
Protok
DIN 3265 |
1,2 |
|
0,7 |
32 |
|
Protok
DIN 3265 |
1,2 |
|
1,0 |
32 |
|
Protok
DIN 3265 |
0,4 |
|
1,0 |
32 |
|
Bojler |
1 |
|
0,1* |
20 |
|
Bojler 5-15l |
1,1** |
|
0,1 |
20 |
|
Bojler
30-150l |
1,2** |
|
0,2 |
20 |
*) pri potpuno odvrnutoj
slavini
*) vrednosti u ograničenim uslovima (tu�)
NAPOMENA: Za aparate sa većim protokom ili sa manjim
pritiskom toka, za proračun prečnika cevovoda ispituju se
vrednosti koje daje proizvođač
Određivanje
gubitaka
Određivanje
gubitaka se vr�i računski
po formuli:
H=gubitci; f=koeficijent
otpora (iz tabele); V=brzina fluida(m/s); Sf=zbir
gubitaka
g=ubrzanje zemljine te�e(m/s); g=spec.
te�na vode(kg/m3)
Primer: posmatra se vod �40mm kroz koji ide
voda brzinom 2m/s gde su postavljena dva mufa sa navojem mu�ka,
dva kolena 90�, jedan T-komad. Određivanje
gubitaka za celu instalaciju sa određuje
zbirom svih gubitaka:
|
Simbol |
Opis |
Koeficijent otpora |
|
 |
Muf |
0,25 |
|
 |
Koleno 90� |
2,0 |
|
 |
Redukcija |
Dva prečnika |
0,55 |
|
Tri prečnika |
0,85 |
|
 |
Koleno 45� |
0,6 |
|
 |
T komad |
1,8 |
|
Redukovano T |
3,6 |
|
 |
T komad |
1,3 |
|
Redukovano T |
2,6 |
|
 |
T komad |
4,2 |
|
Redukovano T |
9,0 |
|
 |
T komad |
2,2 |
|
Redukovano T |
5,0 |
|
 |
T sa navojem |
0,8 |
|
 |
Koleno 90 sa navojem |
2,2 |
|
 |
Muf sa navojem |
0,4 |
|
 |
Ventil |
2,4 |
Primer grafičkog
određivanja gubitaka
Uzme se na primer vod
�40 kroz koji prolazi 3000 l/h.
Grafički se dolazi do gubitaka od
100 mmH2O/m, a brzina je 1,6 m/s |
Vodovod